Spavaća Soba

(Uleteo bi u sobu i stavio Ayu na krevet)

Umorio sam se...

(Seo bi za sto u sobi)

(Izvadio bi kesicu kikirikija iz dzepa i krenuo da jede)

(Samo bi odjednom ušao u sobu)

Kapetane Kaneko, jeste li sigurni da je pametno ostaviti je ovde...

(Ušao bi za Juičirom)

Eh... izgleda da ćemo morati da je sakrijemo.

Smatram da to nije pametno, ali u redu.

(Stajao bi pored Tokume jer bi ušao za njim)

Ako je odvedem u Konohu mogli bi je ubiti... mislim da će joj biti bolje nazad odakle je došla.

(Posmatrao bi je sve vreme)

(Prebacila bi se u sedeći položaj tako da bi sedela na ivici kreveta)

Znači li to da sam ja u Zemlji Vatre trenutno?

(Svima bi pogledala trake)

Nemoj tako naglo ustajati... da u teritorijama si Zemlje Vatre.

(Pogledao bi potom u ostale)

Nastavite sa misijom, ako neko pita ja sam idalje na misiji i nisam primetio ništa čudno. Vratiću se uskoro.

(Klimnuo bi glavnom)

Idemo...

(Nestao bi sa Tokumom i Juičirom)

(Kada bi otišli ustao bi sa stolice i prišao Ayi)

Reci mi odakle na obali Zemlje Vatre, gde je brod i ime.

(Ne bi primetio traku)

Da li si ti civil?

(Ustala bi sa kreveta)

Ja sam Naka, sećam se samo da je brod eksplodirao i da sam se probudila na obali.

(Šetala bi sobom i gledala)

Da li je ovo tvoj dom?

Ne, moj dom se nalazi u Konohi, ovo je kuća koju sam dobio na poklon on prijatelja.

Šta da radim sa njom...

(Pažljivo bi je posmatrao)

Zanimljivo... Imaš li hrane?

(Razgledala bi idalje po sobi)

(Aya bi u jednom trenutku naletela na uramljenu sliku)



(Na ramu slike bi pisalo: Voljenoj ćerci Mikuri Tobitake)

(Zastala bi i uzela ram)

(Pažljivo bi posmatrala sliku)

Lepa devojčica, drug ti je zasigurno lep...

Da, na žalost takva lepota je nastradala u Mizukageovom napadu na Hokagea. Stena Hokage mansiona se obrušila na nju i ubila je. Bila je na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

(Pažljivo bi posmatrao sliku)

Sada bi bila mojih godina...

(Okrenula bi se i gledala u Kaneka)

Imaš li ti ćerku?

Ne... mada dobio sina... ali to je više iz interesa. Učihe se medjusobno moraju ukrštati kako bi opstali...

(Gledao bi Ayu)

Kada bi bar ti bila Učiha... 

(Nasmešila bi se)

Sigurno je lep na oca. Zemlja odakle ja dolazim stvorena je od strane mog klana. I ako je tako, ostali klanovi nas ne vole i zato smo mi proterani. Rekla bih ti svoj klan, ali to je zabranjeno...

U redu je, pusti me da nagadjam u sebi...

(Nasmešio bi se)

Ja ću spavati u dnevnom boravku, ti se odmori, ja ću sutra rano ujutru otići do sela, moram uzeti namirnica jer trenutno nema hrane. Obavestiću da brod nije došao na lokaciju.

Laku noć...

(Otišao bi do dnevnog boravka)

(Nasmešila bi se)

Hvala ti... laku noć.

(Blago bi mu se naklonila)

(Ugasila bi svetlo u sobi i stala pored prozora)

(Posmatrala bi nebo)

(Mislila bi o Kaneku i smešila se sve vreme)

Ali on očigledno već ima ženu...


(Uzdahnula bi legla u krevet)

(Razmišljala bi neko vreme o Kaneku dok ne bi zaspala)

(Probudila bi se i ustala iz kreveta)

Čoveče, idalje me nije otkrio...

(Izvadila bi svitak sakriven u rukavu)

(Razvukla bi ga i prizvala svoju opremu)

(Presvukla bi se u dzonin odelo sa svojim šalom)

Idemo...

(Zapečatila bi svoj kimono u svitak i stavila ga u pregradu konohine jakne, a potom samo nestala)